MOJA LOVAČKA ČEKA
Dođe meni naredba iz sela
Od čovjeka malo pridebela
Da napravim sebi čeku lovnu
Ili pravu ili makar probnu
Nemam kada,nemam PUŠAK brate
Sad je vrijeme satrice salate
Znaš da volim jesti mandžu dobru
Piti pivu,pozvat svakog pobru
E jebiga nije to u redu
Nemaš kada,reci onda djedu
Da pomogne tebi,sinu svome
Pravit čeku u dvorištu tvome
Djed mi veli trebat će badima
Tako dobrih,dal’ih ovdje ima
Da izdrže tu vašu kilažu
Jer po noći treba držat stražu
Napravismo nas dvojica poso
Djed mi reče,vidi ko je došo
Ja pogleda na našu kapiju
I opazi LOVNU KOMISIJU
Komisija sve ljudine prave
JADRO,MARKAN,PETRIĆ,PUŠAK,GALE
Kažu došli smo na pola STUNDA
A za njima ide nova runda
BEBA,MLADEN,KULIJA,ŽIGAĆ,NIKI
Uplaši se,pobježe moj PIKI
Napravi je,ispuni nam želje
Previsoka za nas je kratelje
Šta ja mogu što ste tako mali
Kud ste mali,kud ste i ćelavi
Nemoj vrijeđat,kaže meni BEBA
Ja sam velik,nolko kolko treba
A ti PUŠAK stomačina tvoja
Za pantola nećeš imat broja
Šta te briga za mješinu moju
Baš si bolji vidi i ti svoju
Ode čeka na URIJE naše
Naša družba uhvati se flaše
Nazdravismo mi našem majstoru
Mom Periji glavnom direktoru
Pusti smješak moj Perija mili
Jestel’ vi išta ulovili
Jesmo djede ti to moraš znati
SUŠARE mi nemoj zaključati
I ti mama FRIŽIDERI tvoji
Kobasice neznam da li brojiš
DOK JE MENI TVOJIH KOBASICA
NEĆE VLADO LOVITI ZEČEVA I LISICA
Vlado Perković – Čardak
07.06.2008
Slijedeća priča
CRIKVENICA I JA
Komentiraj